Hirurgija šake obuhvata urođene anomalije šake, degenerativne bolesti, povrede i tumore šake. Kako šaka ima veliku motoričku funkciju, imperativ je uspostavljanje dobre funkcije šake. Posebno je važno naglasiti da povrede često zahvataju nekoliko struktura, tj. kožu, tetive, kosti, živce i žile, te je potrebno svaku strukturu idealno rekonstruisati kako bi se uspostavila dobra funkcija šake.
Počinje sa pojavom potkožnih zadebljanja na dlanu. U ovoj fazi nema nikakvih smetnji na prstima pa ga pacijenti najčešće zanemaruju. Nakon nekog vremena uočavaju se potkožne trake, a prsti počinju sami da se savijaju ka dlanu, ali je funkcija i dalje očuvana. Savijanje prstiju vremenom počinje da se pogoršava i tada prsti više ne mogu da se ispruže. U ovom stadijumu funkcionalnost šake je znatno smanjena. Sve ovo može biti praćeno i bolom (koji nije značajan) i neprijatnošću pri izvođenju pokreta. Hirurški tretman se savetuje u svim slučajevima kada je kontraktura u prvom zglobu prsta sa dlanom , veća od 30° ili kada je kontraktura na srednjem zglobu prsta veća od 10°.
Najčešće povrede na šaci su povrede vrhova prstiju, zatim povrede tetiva, živaca, krvnih sudova, mišića i kostiju. Sve ove povrede mogu biti izolovane, ili udružene. Rekonstrukcija prstiju šake podrazumeva da se nedostajući deo šake rekonstruiše (ponovo pravi).
Kompresivne neuropatije (uklještenja perifernih nerava) veoma su česte, pogotovo neuropatije gornjih ekstremiteta. Obično zahvataju tri glavna nerva: koren šake, lakat i ručni zglob. Sindrom karpalnog kanala je kompresivna neuropatija, na mestu prolaska kroz karpalni kanal, u predelu ručja. Karakteriše je slabost mišića šake, gubitak senzibiliteta u prva tri prsta i noćni bolovi. Sindrom kubitalnog kanala je kompresivna neuropatija u regiji lakta. Karakteriše je bol u predelu lakta, koji se širi niz ruku i praćen je trnjenjem ruke.
Prilikom konsultacijskog pregleda sa dr Smiljanićem, doktor će Vam predložiti najbolju metodu lečenja, upoznati Vas sa mogućim komplikacijama i reći Vam kakva je neophodna predoperativna priprema (pretrage i nalazi).
O svim mogućim komplikacijama obavestiće Vas dr Smiljanić prilikom konsultacijskog pregleda.
Operativne procedure na prednjem trbušnom zidu mogu kasnije dovesti do pojave kila na tom mestu. Po statistici, mogućnost pojave nakon hirurškog zahvata je od 2 do 10 %. Kod kila (hernija) oseća se pritisak, nelagodnost i neodređeni bol. Obično male kile, sa uzanim otvorom, prave veće tegobe. Nastala hernija nikada neće nestati dok se hirurški ne interveniše, a vremenom se povećava i komplikuje. Pacijenti sa preponskom stomačnom kilom ne moraju nužno imati neke veće tegobe, izuzev estetskih (ispupčenje na trbuhu, koje nastaje kada deo trbušnih organa izađe kroz kilni otvor i ispuni kilnu kesu). Može se, međutim, desiti da se ovaj sadržaj, prilikom vraćanja u trbuh uklješti. Povraćanje je simptom uklještenja kile i zahteva hitnu operaciju.
Prilikom konsultacijskog pregleda sa dr Smiljanićem, doktor će Vam predložiti najbolju metodu korekcije, upoznati Vas sa mogućim komplikacijama i reći Vam kakva je neophodna predoperativna priprema (pretrage i nalazi).
Operacija traje oko 2 sata i izvodi se u opštoj anesteziji. Može se kombinovati i sa liposukcijom u predelu bedara, butina, kolena i zadnjice. U toku zahvata radi se i abdominoplastika koja uključuje i korekciju prednjeg trbušnog zida tj. ojačavanje muskulature, posebno tamo gde postoji razdvojenost (dijastaza) ovih mišića.
O svim mogućim komplikacijama obavestiće Vas dr Smiljanić prilikom konsultacijskog pregleda. Ukoliko se javi bol nakon zahvata, ublažava se odgovarajućim lekovima.
Pacijent u bolnici ostaje 24h. Konci se skidaju nakon 14 dana. Obavezno je nošenje odgovarajućeg steznika u prve 2 nedelje. Po skidanju konaca, počinje se sa tretmanom ožiljka, koji vremenom postaje mekši i manje upadljiv. Pacijent je u mogućnosti da se vrati svojim svakodnevnim obavezama 15 dana nakon operacije.
